Liječenje steriliteta

U 90 procenata slučajeva uzroke steriliteta moguće je otkriti. Vaš lekar trebalo bi da razgovara i sa vama i sa partnerom a onda razmotri način lečenja.
Uopšte uzev, muški sterilitet teže je lečiti. Međutim, različiti hormoni koji se koriste i za lečenje steriliteta žena sada se, sa zadovoljavajućim uspehom, primenjuju i kod muškaraca. Ako su semevodi, kojima se sperma dovodi iz testisa, zapušeni, sperma može biti estrahovana iglom, vaša jajna ćelija oplođena njome, a zatim smeštena u vaš jajovod ili matericu. Proširene vene semevoda mogu se korigovati hirurški, ili nehirurškim postupkom upotrebom malenog balona koji odblokira venu, što obično tri meseca posle operacije rezultira u većem broju i pokretljivosti spermatozoida. Stres iščekivanja rezultata može uzeti svoj danak. Ako je broj spermatozoida vašeg partnera nizak, tada se ponekad pribegava insemenaciji njegovom spermom u grlić materice ili u matericu. Navedeno može biti kombinovano sa lekovima koji podstiču ovulaciju. Ako je smanjena pokretljivost spermatozoida uzrokovana infekcijom, leči se antibioticama.
Lečenje hormonalnih poremećaja žena odlikuje se visokim stepenom uspešnosti. Lekari koriste različite lekove da koriguju hormonalnu neravnotežu, potpomognu izazivanje ovulacije i koriguju probleme u lutealnoj fazi (posle ovulacije).
Glavni lekovi koji se koriste da izazovu ovulaciju su klomifen citrat; HCG, hormon koji se izdvaja iz ljudske placente; i HMG koji se izdvaja iz urina žena u menopauzi. Čist FSH i hormoni koje koje oslobađa gonadotropin agonisti kao što su Lapron i Sinarel mogu se koristiti da poboljšaju efekte Pergonala. GnRH uzimaju se u vidu spreja za nos ili se ubrizgavaju injekcijom. Pod dejstvom ovog leka privremeno se snižavaju nivoi svih vaših hormona a povećava, intenzivira se reakcija vašeg tela na lekove koji iniciraju ovulaciju kao što je Pergonal ili Metrodin. Neke žene tokom lečenja doživljavaju iznenadne nastupe vrućine i suvost vagine, što može uzrokovati privremeno stanje slično menopauzi. Obično se GnRH agonisti koriste u intervalu od pet do četrnaest dana.
Klomifen citrat uveden je '60-tih i lek je koji se često koristi u lečenju steriliteta. Uzima se oralno, u periodu od petog do desetog dana ciklusa. Deluje direktno na hipotalamus u mozgu, izaziva uvećano lučenje hormona koji stimuliše folikulu i LH koji onda podstiču jajnik da izazove sazrevanje i oslobodi jajnu ćeliju. Oko 80% žena će, uz pomoć ovog leka, ovulirati, a oko 50% ostati u drugom stanju, sa verovatnoćom višestruke trudnoće u 5%-10% slučajeva. Neke žene, pod dejstvom klomifen citrata, doživljavaju promene raspoloženja, osetljivost dojki, iznenadne nastupe vrućine, glavobolje, zamagljenost vida i pulsirajući osećaj u jajnicima u vreme ovulacije. Ponekad, sredinom ciklusa, klomifen citrat izaziva prestanak crvikalnog sluzenja, pa se obavezno, ukoliko primenjujete ovaj lek tri ili više ciklusa, posle odnosa testirajte. Potencijalna komplikacija je preterana stimulisanost jajnika koja, ukoliko se ne otkrije, može rezultirati njegovim oštećenjem. Idealno, žene koje koriste ovaj lek, trebalo bi da se kontrolišu na kraju svakog ciklusa kako bi bile sigurne da se ovaj problem ne razvija.
HCG se često kombinuje sa klomifen citratom i ubrizgava se u mišić uoči očekivane ovulacije. Na jajnike deluje na isti način kao i LH i pomaže sazrevanje i oslobađanje jajne ćelije.
HMG je veoma moćan hormon koji se koristi da izazove ovulaciju i trebalo bi da ga prepisuju isključivo specijalisti za lečenje neplodnosti. Lečenje HMG-om pretpostavlja česte injekcije leka i česte dnevne posete laboratoriji radi utvrđivanja nivoa estrogena u krvi i urinu. Neki lekari takođe koriste ultrazvuk vagine da osmotre razvoj folikule, odnosno folikula. Pažljivim praćenjem nivoa hormona smanjuje se opasnost od oslobađanja više jajnih ćelija i posledično, višestruke trudnoće. Moguća komplikacija uzimanja ovog leka takođe je preterana stimulisanost jajnika.
Bromokriptin je još jedan lek koji se koristi za lečenje ženskog steriliteta uzrokovanog visokim nivoom hormona prolaktina u krvi. Kod majki koje doje, nivo prolaktina se normalno uvećava. Povremeno, nivo ovog hormona raste kod sterilnih žena. Proizilazi da visok nivo prolaktina može poremetiti normalnan proces ovulacije. U takvim slučajevima, bromokriptin se uzima oralno sve dok se nivo prolaktina ne snizi i usledi normalna ovulacija.
Problemi u lutealnoj fazi ciklusa mogu se lečiti bilo kojim od sledećih lekova: klomifen citrat, HCG i prirodni progesteron. Prirodni progesteron je dostupan u vaginaletama ili u obliku injekcija. Obično se čepići stavljaju dva puta dnevno počevši posle ovulacije. Sintetički oblici progesterona se ne preporučuju obzirom da, u slučaju neočkivane trudnoće, mogu biti štetni po razvoj ploda.
Hirurškim tehnikama često se mogu korigovati, otkloniti promene na cerviksu i različiti nedostaci u građi materice. Mikrohirurgija je poseban tip hirurgije koji se koristi za intervencije na jajovodima kako bi se otklonila njihova zapušenost. Laserska hirurgija uz primenu ugljen dioksid ili argon lasera takođe se često koristi u kombinaciji sa mikrohirurgijom kako bi se otklonili ožiljak na tkivu ili priraslica. Ako postoji znatno oštećenje jajovoda, van telesna oplodnja, uz hirurški zahvat na jajovodima pruža veću verovatnoću za uspešnu trudnoću, ali čak i tada ima nizak procenat uspešnosti. Endometrioza se može lečiti hirurški i/ili lekovima, oralno.
Ako postoji problem sa cervikalnom sluzi, možete se ispirati da regulišete kiselost, koristiti estrogen da poboljšate kvalitet sekreta ili lekove za lečenje jakog sekreta. Problemi sa semenim antitelima obično se tretiraju inseminacijom uterusa ili malim dozama steroida. Međutim, steroidi mogu zamaskirati infekciju u telu i izazvati slabost kostiju kukova.
Često žene imaju kombinovane probleme čije lečenje mora obuhvatiti kombinaciju nekoliko lekova od kojih su mnogi skupi. Važno je da shvatite na koji način ovi lekovi deluju, kako utiču na vas i koliko bi trebalo dugo da ih koristite.
Probleme sterilnosti oba partnera obično leče odvojeni lekari. Muškarac odlazi kod urologa a žena kod ginekologa i specijaliste za sterilitet. Vaš lekari moraju sarađivati jedan sa drugim. Za svaki par sa problemom obostrane sterilnosti mogućnost da ostvare trudnoću dramatično se povećava čak i ako se samo jednom partneru može pomoći da se izleči. Ako se može pomoći oboma, tada su njihove šanse odlične.
U svakom slučaju, stopa spontanih izlečenja, izlečenja bez ikakvog lečenja, iznosi 5%. Često posle višegodišnjeg pokušavanja do trudnoće najzad i dolazi. Spontana izlečenja nedovoljno su ispitana i objašnjena, ali činjenica da se dešavaju daje nadu kada sve drugo ne uspe.
Za neobjašnjen sterilitet obično nema očiglednih medicinskih razloga kojima bi se objasnio. Za vas i lekara može biti teško utvrditi kada treba prestati sa testovima ili kada prestati sa određenim tretmanom. Osećanje nade može ustupiti mesto depresiji, često bolnom procesu.
U slučaju konačne ili potpune sterilnosti kao što je prestanak funkcije jajnika, morate se suočiti sa činjenicama. Morate se prilagoditi stvarnost i preispitati svoj život. Za neke žene nema jasnog rešenja. Možda ćete imati osećanje kao da je "smrt svih vaših beba" nastupila. Možda ćete osećati žalost zbog gubitka jednog dela ženstvenosti i muževnosti, delova vas koji ne funksionišu ili su vam odstranjeni. Ako poričete ili suzbijate osećanje bola produžavate proces njegovog prevazilaženja. Negde unutar vas suočavate se sa iskustvom. Pred vama je izbor da živite svesno i neposredno koliko možete ilu gušite, zataškavate ove prirodna iako bolna osećanja. Ponekad se bol ne može u potpunosti razrešiti ali se prihvata kao poznat bol koji se može izlečiti, nepredvidivo, kroz život. Prevazilaženje bola obično dugo traje. Pri suočavanju sa tugom od pomoći je podrška prijatelja, porodice ili prijatelja koji imaju isto iskustvo.
Ako lekar rano otkrije vanmateričnu trudnoću biće u mogućnosti da je otkloni i sačuva jajovod. To se često radi laparoskopijom umesto operacijom. Neki lekari takođe koriste metotreksat, lek protiv raka. U ovakvim slučajevima lek se ubrizgava u jajnik ili se daje intravenozno da razgradi tkiva embriona. Nekada je neophodno odstraniti ceo jajovod i/ili obližnji jajnik. Pažljiv hirurški postupak je važan; što je manje krvarenja i posledično, manje srastanja tkiva i ožiljaka to su mogućnosti za kasniju normalnu trudnoću veće. U svakom slučaju, ako ste već imali vanmateričnu trudnoću, rizik da vam se to ponovi je veći.
Prolazićete kroz ista osećanja koja se javljaju i posle spontanog pobačaja. Pored toga možda ćete imati unutrašnje krvarenje i traumu zbog hitne hirurške intervencije. Iščekivanje buduće trudnoće biće ovim iskustvom na izvestan način promenjeno: Osećaćete se depresivno i biti uplašene zbog verovatnoće ponovne vanmaterične trudnoće.