"Drugo stanje", kako se u narodu najčešće naziva trudnoća, nosi sa sobom promene u organizmu žene zbog kojih je od velike važnosti način ishrane buduće mame. Kako je telesna masa novorođenčeta nakon porođaja svega 25 odsto od ukupnog dobitka u telesnoj masi buduće majke, neophodna je stalna briga o načinu ishrane i fizičkoj aktivnosti. Dobitak na telesnoj masi u toku trudnoće je od 11 do 15 kilograma.
Zvuči neverovatno, ali energetski trudnoća "košta" 80.000 kilokalorija! Iako je cifra fascinantna, ishrana trudnice ostaje na istom energetskom nivou kao i pre trudnoće do poslednjeg trimestra, kada je neophodno dodati 200 kilokalorija (dva tosta premazana sirnim namazom s malim procentom mlečne masti, uz šolju mleka). Potrebe u proteinima ostaju iste i u periodu trudnoće, što znači da ishrana trudnice treba da obiluje mršavim mesom (meso živine, nemasna junetina i nemasna svinjetina), mlekom i mlečnim proizvodima, jezgrastim voćem. Mnogo svežeg voća i povrća, hleba, peciva i testenina napravljenih od celog zrna žitarica, neglazirani pirinač najbolji su izvori prehrambenih vlakana i najsigurniji način da se spreči pojava zatvora. Uz ishranu bogatu namirnicama koje sadrže veću količinu prehrambenih vlakana neophodan je unos tečnosti, najmanje dva litra u toku dana.
Potrebe u folnoj kiselini tokom trudnoće su 400 mikrograma dnevno, odnosno pet miligrama, ukoliko je u porodici trudnice bilo rođenja dece s nezatvorenim kičmenim kanalom. Preporuka je da se dnevne potrebe za folnom kiselinom zadovolje kombinovanjem raznovrsne ishrane i dodatkom suplemenata. Namirnice bogate folnom kiselinom su: pahuljice obogaćene folnom kiselinom, hleb i peciva od celog zrna žitarica, tamnozeleno lisnato povrće – spanać, brokula, karfiol, špargle, mahunarke. Kako je folna kiselina osetljiva na dejstvo visoke temperature, povrće, pre svega, treba jesti presno, a ako se kuva, to treba činiti na pari ili u vrlo malo vode, što kraće, kako bi se smanjio gubitak folne kiseline.
Malokrvnost uzrokovana nedostatkom gvožđa je česta među trudnicama jer veliki broj žena započinje trudnoću s veoma malim rezervama gvožđa u organizmu. Prema stepenu iskoristljivosti, gvožđe iz namirnica se deli na hem (poreklom iz mesa) i non-hem (poreklom iz biljaka) gvožđe. Gvožđe se bolje iskorišćava iz mesa, te je neophodno da u svakodnevnoj ishrani budu zastupljene namirnice iz grupe mesa. Vitamin C pospešuje iskoristljivost gvožđa, dok tanini iz čaja umanjuju njegovu apsorpciju. Stoga je preporučljivo da uz bogat doručak bude serviran i sok od sveže ceđenih narandži, a ne čaj.
U toku trudnoće neophodan je i odgovarajući unos kalcijuma, pre svega zbog izgradnje kostiju buduće bebe. Mleko i mlečni proizvodi su najbolji izvor ovog minerala, a kalcijuma ima i u ribama – skuši, sardini, kao i zelenom lisnatom povrću.
Jelovnik za buduće mame-
Svaki dan je neophodan unos jedne voćke bogate vitaminom C i porcije tamnozelenog lisnatog povrća.
Jelovnik s 2.000 kilokalorija:
Doručak – 1 grejpfrut, pola šolje pahuljica s mlekom, 1 supena kašika grožđica,
Užina – 2 dl voćnog jogurta
Ručak – pola šolje pileće supe, 85 g piletine bez kožice, 1 kuvani krompir, pola šolje kuvane brokule, 1 parče hleba od celog zrna žitarica, 1 breskva
Užina – 2 keksa, 2 dl jogurta, 1 jabuka
Večera – salata napravljena od jednog paradajza, jedne paprike, jednog krastavca, 30g sira “mocarela” i 1 šolja jogurta
Da li se zdravo hranite u trudnoci?
Ja se bas i ne mogu pohvaliti da pazim da sve ravnomjerno unosim,ali ipak ne jedem ni gluposti.
Nemam nista odredjeno,jedem skoro sve,kad mi se sta jede. Tjesim samu sebe da pijem vitamine za trudnice kad ne pojedem nikakvu vocku i slicno.
Wed Mar 18, 2015 12:03 am by malena
Naslov komentara: Ishrana u trudnoci 
